Манастир у Милановцу

Као што је било најављено, приликом освећења обновљеног храма Рођења пресвете Богородице у Босанском Милановцу, 1. септембра 2014. године у манастиру Клисина је, током сусрета епископа Атанасије са директором Републичког секретаријата за вјере Драганом Давидовићем, Драгомиром и Славишом Крунићем, њиховим сарадницима и игуманом Василијем Рожићем, договорена изградња конака за будући манастир у овом селу код Санског Моста.

Уз благослов епископа Атанасије сви присутни су се сложили да се обаве све припреме и одмах почне са изградњом конака по већ усвојеном пројекту, као и изградња мањег монтажног конака у који би се по завршетку населили монаси манастира Клисине. Договорено је, такође, да ће будући манастир у Босанском Милановцу бити метох тј. под управом манастира Клисине до његовог потпуног осамостаљења када се за то испуне неопходни услови.

У складу са претходним договором већ на Крстовдан 27. септембра 2015. године при храму Рођења Пресвете Богородице у Босанском Милановцу након Свете архијерејске литургије коју су служили епископ будимљанско - никшићки Јоаникије и епископ бихаћко - петровачки Атанасије уз саслужење више свештеника; протојереја - ставрофора Миладина Тешановића, јереја Алена Марића и протођакона Николе Перковића, освештани су темељи будућег конака чији су главни добротвори Јовица Ступар и Драгомир Крунић из Бања Луке.

„Свакако да ме посебно радује чињеница да се у последње вријеме младе генерације све више интересују и укључују у овакве активности. Тако сам се и ја ослонио на свјеже снаге па сам препустио сину Славиши да предано ради, помно прати и надгледа радове на изградњи манастира и повратак прогнаних.

Изградња манастира почела је 2015. године, а према плану, за Малу Госпојину 2017. године, манастир ће бити доведен под кров. Током изградње манастира долазе многи људи из сусједних села који су се раселили по цијелом свијету исказујући тиме своје поштовање према породици Крунић и осталим Милановчанима за оно што чине на обнови завичаја.

Од села у сусједству једино је Дабар имао своју цркву, коју смо ми радо посјећивали. Али, и те исте комшије које смо ми звали Дабранима су често долазили у Милановац код наше цркве да се дружимо и веселимо на народним зборовима“, присјећа се Драго Крунић некадашњих златних времена, а притом са нескривеним жељама заједно са својим комшијама ућинише велике напоре да младим нараштајима оставе у трајан залог овај конак као мјесто гдје ће путник намјерник да се одмори и окријепи.

Напори великих народних добротвора, али и некадашњих житеља Босанског Милановца, да најприје обнове порушени храм и подигну први манастир, најбоља је потврда да завичај и родна груда немају цијену. Јер, у православној традицији, ове светиње су велик подстицај за повратак расељеног становништва и враћање живота у Босански Милановац и његово окружење.

У Босански Милановац вратило се десетак прогнаних, али је сигурно да ће се обновом имовине и инфраструктуре промијенити и демографска слика овог и сусједних српских села, која су након потписивања Дејтонског мировног споразума, припала Федерацији БиХ.

 

Преузето из књиге аутора Радован Јовић: На Шушњару ветар Шумарица - Срби Санског Моста на искушењу времена (Стр. 228-254)

Издавач: УГ "Слово" Бања Лука, 2017.