На научном скупу: „Српски етно - национални простор“, који је у организацији Географског друштва Републике Српске одржан на Природно - математичком факултету у Бањој Луци 23. маја 2013. године др Раде Давидовић, редовни професор у пензији и његов син др Немања на Природно - математичком факултету у Новом Саду поднијели су неколико радова о Босанском Милановцу.

У Зборнику радова поводом обиљежавања 20 годишњице Географског друштва Републике Српске, 2013. године објављена су два научна рада о Босанском Милановцу. Аутори првог научног рада под насловом: „Историјско географски приказ Босанског Милановца - некад чистог српског етнонационалног простора“ су: Раде и Немања Давидовић, који живе у Новом Саду, и Драго Ђурђевић у Приједору. Иначе, сва тројица аутора су родом из Босанског Милановца уз напомену да је пензионисани професор географије Драго Ђурђевић, а најдуже је радио као учитељ у родном Босанском Милановцу.

У научном раду тројица аутора су навела основне податке о географском положају, границама и величини насеља Босански Милановац:
„Босански Милановац омеђен је координатама 44°45’ и 44°47’ сјеверне географске ширине, и 16°30’ и 16°34’ источне географске дужине, по Гриничу. Административно припада општини Сански Мост, у Босни и Херцеговини. Средња надморска висина села је око 500 m, а максимална је на Лисцу 807 метара над морем. Од Санског Моста село је удаљено 12 km.

Босански Милановац се на истоку граничи са Доњим Каменградом, на југу и југоистоку је село Дабар, док је на југу и југозападу село Грдановци, на западу и северозападу је село Бошњаци, а на северу је село Напреље и на североистоку је село Горњи Каменград. Катастарска површина Босанског Милановца је 1.565, 95 ha.

По попису 1981. године село је имало 402 становника, а 2013. године само 10 - так становника.“

Аутори подсјећају да је поријекло становништва и име села, Босанског Милановца, неопходно посматрати у оквиру поријекла становништва Санског Моста и Босанске крајине.

„Бројна археолошка налазишта које народ зове 'градине' упућују нас на то да је овај простор био насељен још у праисторијско доба. Најпознатија градина (још неиспитана од стране археолога, као и друге градине у Босанском Милановцу је она на тригонометријској тачки 633 m. На овој градини још су видљиви остаци каменог насипа.

Данашњи житељи Босанског Милановца воде порекло из Лике и Далмације. Веселиновићи су из околине Обровца, тачније, из околине Голубића (Ђурђевић, рад из 1983, пр. а.). Житељи: Џодани, Орловићи, Корице, Басте, Милојевићи, Ђурђевићи, Мајсторовићи и Илићи доселили су се из Лике, а прије тога живели су у Далмацији. Братство Давидовићи су такође у ове просторе дошли из Лике, а прије тога живјели су, највероватније, у Црној Гори.

Данашње име село је добило 1936. године. До тада село је носило име Еминовци. Корен ове речи је турског порекла. Старији становници се сећају промене имена села. Велика вероватноћа, да је село било део беглука неког Емин - бега. Још увек у топономастици предела неке њиве носе име Беглук (нпр. код засеока Крунића). Поменути беглук био је обрастао шумом те су први насељеници морали прво искрчити ту шуму да би створили мање 'оазе' обрадивог тла и населити се. Недалеко од засеока Ћејића, један потез још увек носи назив Крчевине.“

Аутори потом наводе статистичке податке према којима су Еминовци 1921. године, имали статус општинског места у саставу среза Сански Мост и имали су 1.248 становника. Већ на следећем попису, 1931. године, Еминовци губе статус општинског мјеста и припојени су општини Дабар. Тада су, заједно са Дабром, имали 5.879 житеља. Према неким процјенама Еминовци су имали близу 1.500 становника, али аутори доводе у питању овај податак с обзиром на тадашњу административну подјелу насеља по којој су поједини дијелови Дабра, Грдановаца и Бошњака припадали пописном кругу Еминоваца, који су потом преименовани у Босански Милановац.

Послије Другог светског рата, број становника у Милановцу је биљежио сталан пад. Према резултатима првог пописа послије рата, односно 1948. године у Босанском Милановцу су била 853 житеља. Три деценије касније, односно по попису из 1981. године број становника се дупло смањио тако да су у селу била свега 402 становника.

Преузето из књиге аутора Радован Јовић: На Шушњару ветар Шумарица - Срби Санског Моста на искушењу времена (Стр. 228-254)

Издавач: УГ "Словo" Бања Лука, 2017.