У Босанском Милановцу, становништво је распоређено у братства, по засеоцима. Село је разбијеног типа а засеоци су махом формирани од житеља истог презимена.
Напори великих народних добротвора, али и некадашњих житеља Босанског Милановца, да најприје обнове порушени храм и подигну први манастир, најбоља је потврда да завичај и родна груда немају цијену.
Увод о Милановцу, гдје се налази,...
Повјерење које му је указао отац Драгомир, син Славиша Крунић је на најбољи могући начин и на понос родитеља оправдао конкретним дјелима и добрим резултатима.
Иако већ деценијама живе и раде далеко од родног краја истинске патриоте, племенити људи и велики народни добротвори покренули су бројне акције којима настоје да се обезбиједе услови и омогући безбједан повратак што већег броја прогнаног српског становништва на подручје општине Сански Мост, које је у ратном вихору, у јесен 1995. године, протјерано са својих огњишта.
Истина, и поред многих ратова и буна српски народ на овом поднебљу се одржао, а велике заслуге за то припадају народним добротворима, који су се кроз историју бринули да га унаприједе у просвети и духовности. Тако су се послије масовног егзодуса на предратна имања почеле враћати поједине породице у српска насеља, као што су Босански Милановац, Дабар, Кљевци, Јелашиновци, Горњи и Доњи Липник и друга села санске општине која су, без обзира на честе промјене административних граница кроз историју, од котара до котара, од среза до среза, од општине до општине, од ентитета до ентитета, увијек остајала на истом поднебљу и у Босни и Херцеговини.
То је чињеница која се мора уважити и коју су као реалност прихватили многи разумни људи и одлучили да се врате родном крају и милом завичају. Да би се у новонасталим околностима разбиле све баријере и вјештачки наметнуте предрасуде народни добротвори су се побринули и покренули акције да се упоредо са повратком прогнаних обнове и православне богомоље, које као светионици улијевају духовну снагу и сигурност повратничкој популацији.
Ових дана је завршено постављање столарије, као што можете да видите на приложеним фотографијама.
Позивамо све наше земљаке, пријатеље и људе добре воље који могу и хоће помоћи да завршимо наш Манастир, да се у што већем броју окупимо и сакупимо прилог како би се наставили радови на Манастиру.
Награду за најбољу фотографију фото-конкурса Викимедијине заједнице Републике Српске, у категорији природна добра Републике Српске освојио је наш Милановчан Владимир Тадић (познатији као Свјетлопис).